Opstina Zabalj na dlanu

Zabalj in rs - Online prezentacija opštine Žabalj

Nova zastava Vojvodine - Predlog nove stare zastave AP Vojvodine Istaknut
Pokrajinska vlada predložila novu odluku o simbolima Vojvodine
NOVI SAD -
 
Pokrajinska vlada saopštila je da je na današnjoj sednici utvrdila Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, čije donošenje proističe iz Statuta AP Vojvodine.
 
"Rok za donošenje odluke bio je 30. avgust 2014. godine, međutim prethodni skupštinski saziv nije doneo ovaj akt", navodi se u saopštenju.
 
 
Dodaje se i da je isti predlog i pre dve godine bio pred pokrajinskim poslanicima, te da je danas upućen Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja AP Vojvodine, na inicijativu predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, radi utvrđivanja predloga akta i upućivanja Skupštini na razmatranje i donošenje.
 
Ovaj izgled zastave Vojvodine datira još iz 1849. godine, kaže se u saopštenju.


Izvor RTV

Opširnije...

Muški donji već - Šta žene vole da muškarac obuče ispod pantalona Istaknut
Kakav muški donji veš žene vole da vide na svojoj jačoj polovini?

Kada se Vaša draga sredi i obuče nešto izazovni i čipkasto te se, razmećući se po sobi, sagne se kako bi videla Vašu reakciju, ona ima Vašu punu pažnju, zar ne?

Pa verovali ili ne i žene obraćaju pažnju na ono što je ispod Vaših pantalona. I sad, ako se pitate; da, možete uzbuditi ženu svojim vešom, u nedostatku boljih reči. Ali pazite se, postoje neke vrlo ozbiljne stvari koje prolaze i koje nikako ne prolaze kada govorimo o onome što se događa ispod spoljašnjosti.
Odrpanko

Nekada se pitamo zašto prodavnice fine garderobe prodaju određenu vrstu donjeg veša za muškarce. I ukoliko ste ikada bili u muškoj svlačionici, znate da neki momci definitivno nemaju pojma kada je reč o gaćama.

Izgled je bitan u sadašnjem društvu i ono što nosite ispod svog Armanijevog odela je isto toliko bitno. Čak i kada se nećete „očešati“ tog dana iako ste mladi izvršni menadžer, dobar par bokserica će Vam dati samopozdanje i bićete i spremni, ako se ukaže neka prilika.

Iako striperi nose tange, šta kažete da ih ostavimo za one koji nastupaju i za vruće brazilske devojke? Mi, lično ne verujemo u to da tange imaju šta da traže na muškarcu (osim, ako ih na Vas nije bacila Vaša devojka dok se skidala za Vas – ali to je već druga tema). Bikini donji veš takođe ne prolazi kod suprotnog pola, jer oduzima mistiku „paketu“. Doduše, postoje i neke žene koje balave kada ugledaju momke u Speedo gaćicama na plaži, ali u većini slučajeva je to veliko ne.

I naravno, slip gaćice. Nije reč o tome da su užasan donji veš, ali imaju pomalo pretenciozan izgled. Samo ako se igrate „zavodljivog matorog komšije i nevine deve“. U suprotnom, potrudite se da ih ne nosite – ionako nisu dobre za Vaše dragulje.

A gore, da ne zaboravimo na one odvratne špageti tračice koje drže potkošulju kao ofucani komad tkanine. Znate one topove koji pokazuju bradavice – često ih viđamo na bodibilderima. Ti su apsolutno neprihvatljivi.
Sjajan donji veš

Naravno, nikada nećete čuti ženu kako se žali na muške bokserice (osim, ako nemaju rupe, provalije i neželjene tragove – znate o čemu govorimo). Ali stvar je u tome, da bokserice najčešće ne pružaju podršku koju muškarci od njih očekuju, stoga ih nosite samo noću kad pođete na spavanje. Naravno, možete leći i goli, što je po nama sasvim u redu.

Možda najveći i najbolji izbor za momke predstavljaju one dobre kratke bokserice. Dobro prianjaju, drže momke tamo gde treba, a ne guše ih i naravno, izgledaju sjajno. Ovaj tip gaća dolazi u bezbroj stilova i boja koji mogu lako uzbuditi ženu.

A ko može zaboraviti na takozvane „siledžijke“? U redu, ime je pomalo negativno, ali ako imate telo, onda su ove potkošulje Vaš najbolji prijatelj. I postoji takođe mnogo varijeteta, od osnovnih belih do onih za V izrezom za vrat.

Naravno tu je i atletski kombinovani donji veš koji je Kelvin Klajn oživeo. Govorimo o onom jednodelnom vešu koji izgleda sjajno na momcima sa atletskom građom – otud i ime.
Nema tigrova tu

Postoje određeni dezeni, da ne kažemo crteži koji su žene zasmejavali godinama. Na primer, ako nosite kupaći kao donji veš, to je već dovoljno strašno, ali dodajte na njega dizajn leopardovog krzna i izgledaćete sumanuto. Ne šalimo se, neki ljudi ne znaju za bolje.

A oni dopadljivi dizajni koje smatrate slatkim? Pa, to nisu. Supermen ili Betmen i njima slični nikada nisu dobili odobrenje ženske populacije. A ako imate par neonskih bokserica koje svetle u mraku, zaturite ih pošto završite čitanje članka.

Boje koje svi vole su crna, siva, bela ili mornarsko plava. Naravno da postoje i druge boje i sve su u redu ukoliko ne oslepljuju i nemaju natpise (poput „Piton“).  
Užasan osećaj

Pamuk je broj jedan među materijalima kada je reč o donjem vešu zbog njegove izdržljivosti. Tu i tamo, malko spandeksa ili likre je dozvoljeno kako bi bile malo rastegljive. Obrnuto, spandeks kao sam materijal u gaćama muškaraca bi trebalo zabraniti.

U istoj kategoriji sa spandeksom su lateks i vinil (osim, ako Vi i Vaša dama niste fetišisti). Dobre su šanse da, ako nosite ovakav materijal na svojoj koži, imate valjan razlog za to.

I svila – vreme je da prestanu sa proizvodnjom bokserica od ovog materijala. Svila je van modnih tokova od ranih devedesetih, zajedno sa rokerskom frizurom i muškim minđušama. Stoga, poslušajte savet i nabavite izdržljiv donji veš.
Upamtite

Vrlo je bitno da izgledate dobro za Vašu dragu, isto kao što je bitno i da ona izgleda za Vas. Ukoliko konstantno želite od nje da nosi uparene tange i brus, morate ispuniti svoju dužnost i isto tako je impresionirati.

Opširnije...

Privatizacija medija Istaknut

Tasovac o privatizaciji medija do 1. jula: Videćemo…
VRNJAČKA BANJA -

Ministar za kulturu i informisanje Srbije, Ivan Tasovac nije danas mogao da proceni da li će do 1. jula biti privatizovani svi mediji u kojima država ima vlasništvo, ali je kazao da je proces privatizacije u toku.

Tasovac je u Vrnjačkoj Banji ponovio da je 1. jul datum za povlačenje države iz vlasništva medija, a na pitanje da li će svi mediji biti privatizovani do tada, kratko je odgovorio:"Videćemo!", uz napomenu da je proces u toku.

Objektivnost privatizovanih medija posle povlačenja države iz vlasništva, ministar je ocenio kao stvar odgovornosti vlasnika, urednika i novinara.

"Mislim da je odgovornost na svima, što podrazumeva odgovornost vlasnika medija, glavnih urednika i samih novinara, ali i sami gledaoci i slušaoci o tome sami donose sud", kazao je Tasovac.

Ministar je naveo da se model privatizacije medija razlikuje od modela privatizacija drugih preduzeća i fabrika, i da su glasine o sumnjivim kupcima samo spekulacije.

"Pre no što smo doneli zakone, postavljalo se pitanje da li će oni biti doneti, jer se na njih čekalo punih 11 godina, posle čega je bilo sumnje i spekulacija da li će biti doneti podzakonski akti, pa su i oni bili doneti. Idemo korak po korak i potpuno je jasno da je opredeljenje države i Vlade da potpuno podrži slobodu izražavanja i medijski pluralizam", izjavio je Tasovac.

Ministar je dodao da već samo vođenje debate o slobodi medija i ljudskim pravima, Srbiju svrstava među evropske države sa jakim zakonskim okvirima u tim oblastima.

"Sama debata o tome kakva je sloboda medija, govori o tome koliko je ona važna. To što smo doneli jake zakonske okvire i podzakonska akta, prvi je korak ka uređenju medijske scene da ona bude još bolja", kazao je Tasovac.

Ministar je danas u Vrnjačkoj Banji otvorio stalnu postavku Muzeja banjskog lečenja pod patronatom beogradskog Muzeja nauke i tehnike.

Izvor: Beta, RTV

Opširnije...

Vojvodina potpuno digitalizovana Istaknut
18. maj 2015.
Vojvodina potpuno digitalizovana
NOVI SAD -

Uključivanjem digitalnog predajnika na emisionoj stanici "Crveni Čot" na Fruškoj gori danas je u potpunosti obavljena digitalizacija emitovanja televizijskog programa na teritoriji Vojvodine. ...

Treće po redu isključivanje analognog signala u Srbiji i prelazak na digitalnu televiziju zajednički su na "Crvenom Čotu" obavili državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, vršilac dužnosti direktora JP Emisione tehnike i veze Branko Gogić i predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (RTEM) Goran Karadžić.

Naglasivši da će projekat digitalizacije Srbije doneti u prvom redu tehnološki iskorak i napredak u našoj zemlji, Matićeva je rekla da će kasnije, analogne frekvencije koje će biti prodavane na aukciji, doneti znatne prihode za budžet Republike Srbije.

"Digitalizacija je ogroman iskorak u budućnost i omogućava da se savremene tehnologije koriste za razvoj širokopojasnog interneta, kao i telekomunikacija u zdravstvu, saobraćaju i drugim sferama društva", rekla je Matić novinarima.

Napominjući da je ovo treće uključivanje digitalnog signala u Vojvodini, posle Vršca i Subotice uspešno obavljeno, Gogić je istakao da je sada već izvesno da će kompletan projekat digitalizacije u našoj zemlji biti završen pre 17. juna, krajnjeg roka koji je predviđen odgovarajućim međunarodnim dogovorom.

On je napomenuo da će emitovanjem digitalnog programa sa "Crvenog Čota", tim savremenim televizijskim signalom, biti pokriveno više od milion stanovnika u Vojvodini.

Gogić je dodao da će od danas građani ovog područja moći da primaju i digitalni signal iz susednih zemalja Hrvatske i Mađarske.

On je istakao da je sveukupni proces digitalizacije u Srbiji koštao 37,5 miliona evra od čega je 10,5 miliona bila donacija EU iz 2010. godine, a ostalo je investirala država Srbija koja, kako je dodao, očekuje da kroz prodaju digitalne dividende ostvari prihod od oko 75 miliona evra.

Predsednik Saveta RTEM-a Karadžić je čestitao svim institucijama i preduzećima čijim se angažovanjem uspešno završava proces digitalizacije u Srbiji.

On je rekao da je naša zemlja možda malo kasnila u odnosu na Evropu kada je reč o digitalizaciji ali smo, kako je naglasio, postavili sistem koji je savremeniji i bolji od onih u mnogim evropskim državama.

Karadžić je, u ime Regularnog tela za elektronske medije, pozvao emitere da iskoriste ovaj savremeni standard za unapređenje svog programa što će doneti značajne pogodnosti gledaocima, a njima samima povećanje prihoda.

Na novijem antenskom stubu emisione stanice "Crveni Čot", visine 104 metra, postavljen je antenski sistem od 12 spratova antena, okrenutih na sve četiri strane sveta.

Neprekidno napajanje emisione stanice osigurano je najmodernijim UPS uređajima i agregatom.

Kako je najavljeno, sledeće uključivanje digitalnih predajnika biće obavljeno na emisionoj stanici Avala 25. maja, a potom slede Rudnik - Crvi Vrh, Tupižnica, Tornik - Ovčar i Deli Jovan 1. juna, dok je uključivanje emisionih stanica Besna kobila, Jastrebac, Kopaonik i Cer - Maljen predviđeno za 15. juni.

Opširnije...

Bečej dobija banju Istaknut


Pune četiri godine bušotina termalne vode u Bečeju, koja je u vreme radova koštala pola miliona evra, zapuštena je. Međutim, ukoliko Memorandum o razumevanju koji su potpisali ministar privrede Željko Sertić, osnivač firme Arab invest doo Bašir Abdul Magid Alganem i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević ne ostane mrtvo slovo na papiru oko bušotine će započeti radovi na izgradnji banjskog i turističkog kompleksa. ...

Za predsednika opštine Bečej Vuka Radojevića Memorandum o razumevanju je početak ozbiljnih namera preduzeća Alganim Nešnal Ko iz Kuvajta, odnosno njegove ćerka firme Arab invest doo iz Novog Sada, da nakon više od godinu dana pregovaranja sa lokalnom samoupravom izgradi Banju zbog koje je 2011. godine i izbušen termalni bunar.


"Projektovana vrednost svega je oko 120 miliona dolara. Uveren sam da to može da promeni sliku opštine Bečej i samog naseljenog mesta. Ovom investicijom, kojom zajednički teže sve strane potpisnice, doprinećemo da se Bečej razvija u zaista dobrom pravcu", kaže Radojević.

Ovo je tek prvi korak i do početka izgradnje Kompleksa ima još dosta posla pogotovo što su Kuvajćani zainteresovani i za kupovinu još nekih lokacija.

"Sledeći korak i Vlade i opštine Bečej je prebacivanje svojine sa državne na opštinsku određenih parcela, pa i onaj deo na ostrvu kako bismo mogli da raspišemo jedinstven javni oglas i ponudimo zemljište zainteresovanom partneru", Radojević.

Izgradnja Banjsko-turističkog kompleksa, kaže Vuk Radojević, neće ugroziti rad postojeće Jodne banje koja će i nadalje služiti za rehabilitaciju pri Domu zdravlja Bečej.

Izvor: RTV

Opširnije...

Saopštenje Nezavisnog Društva Novinara Vojvodine Istaknut
NDNV: Daleko su medijske slobode
 
Srbija i Vojvodina i ovaj 3. maj, međunarodni Dan slobode medija, dočekuju bez medijskih sloboda, sa instrumentalizovanim i korumpiranim medijima i poniženim novinarima, niskim profesionalnim standardima i građanima koji nemaju valjane informacije uz pomoć kojih bi ispravno donosili važne životne odluke.
 
Medijski zakoni, doneseni prošle godine, iako usklađeni sa evropskim normama i zahtevima novinarskih i medijskih udruženja, tek treba u praksi da se potvrde, a za sada se stiče utisak da oni idu drumom dok medijska stvarnost juri gustom šumom isprepletenom od političkih i ekonomskih uticaja i sada več javnih upliva raznih tajnih službi.
 
O pritiscima i kontroli medija svedočio je i ovogodišnji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, čiji su rezultati više nego zabrinjavajući i govore da se u protekle četiri godine, od prethodnog izveštaja, medijska situacija dodatno pogoršala.
 
Pojedini mediji na tako drastičan način krše profesionalne norme, stavljajući se u službu stvaranja kulta ličnosti Aleksandra Vučića i organizujući sramne hajke na njegove političke protivnike, da će kao takvi zasigurno ući u istoriju novinarskog beščašća, kao i njihovi ratnohuškački prethodnici iz devedesetih godina.
 
Zabrinjava dodatno to što ni većina mejnstrim medija nije značajno odmakla od ovog modela, odnosno da je ozbiljno ugrožen medijski pluralizam a kritička misao uglavnom proterana na internet.
 
NDNV sa velikom pažnjom prati izbor novih vodećih ljudi javnih servisa RTS-a i RTV-a, uz uverenje da će ovaj odabir jasno ukazati na to da li medijska scena ima bilo kakvu šansu za oporavak. Izbor će ukazati da li će pozitivni pomaci na RTV-u biti nastavljeni i da li će RTS uspeti bar malo da se iščupa iz orijaškog zagrljaja vlasti.
 
Novi Sad, 2. maj 2015.
 
Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Opširnije...

22 april Medjunarodni dan planete zemlje Istaknut
Međunarodni Dan planete Zemlje - 22. april - biće obeležen danas širom sveta.
Cilj obeležavanja tog datuma je upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

"Obeležavanje Dana planete Zemlje podrazumeva da svaki pojedinac svojim primerom, nekom svojom akcijom ili konkretnim delom doprinese očuvanju planete Zemlje, poput čišćenja smetlišta, sadnje drveća, vožnje bicikla umesto automobila, da se svi zajedno potrudimo da ucinimo našu zemlju lepšom i boljom i ostavimo budućim pokoljenjima", rekla je povodom obeležavanja tog dana ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite žvotne sredine pozvalo je sve gradane da ličnim primerom u svom okruženju doprinesu podizanju svesti i edukaciji o problemima zaštite životne sredine.

Ovaj značajan datum se obeležava kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i tako smanji negativan uticaj na životnu sredinu, navodi se u saopštenju ministarstva.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine u SAD, nakon ekološke akcije, a obeležava se širom sveta od 1992. godine kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.

Širom sveta, ali i u Srbiji se na taj dan organizuju brojne akcije i manifestacije koje za cilj imaju podizanje nivoa ekološke svesti, edukovanje i motivisanje građana da se aktivno ukljuce u borbu za ocuvanje planete Zemlje.

Stručnjaci upozoravaju da je pored industrijskog i tehnološkog razvoja, čovek svojim delovanjem doveo do dramatičnog zagađenja životne sredine.

Biolozi upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti.

Kao ključne uzroke izumranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošcu, nekontrolisanu eksploataciju svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagadenje životne sredine.

Opširnije...

Restitucija - Problemi sa restitucijom Istaknut

Za njih je restitucija mrtvo slovo na papiru
SOMBOR - ČURUG

Pedesetogodišnji Vrbašanin, diplomirani stomatolog bez zaposlenja Tibor Zađva već godinama se sa osamdesetvogodišnjom majkom Emom Merei Zađva potuca od nemila do nedraga. I pored činjenice da je njegov deda Stevan Merei, čuveni predratni somborski sarač rehabilitovan još 2007, na osnovu pismenog svedočenja petnaestak Srba, Tiborova majka ne može da dođe do očeve ne male ostavštine koja je postala biti ili ne biti njihovog biološkog opstanka.
...

"Oduzeta je saračka radnja, dve kuće i salaš sa zemljom. Od pokretne imovine, između ostalog, oduzeta su i jedna vredna štajerska kola koja su izložena u auli gradske kuće u Somboru", priča Tibor Zađva.

Za nematerijalnu štetu Ema po presudi Osnovnog suda u Somboru treba da dobije 730.000 dinara. Ali, na to čeka baš kao i na kiriju od polovine nekadašnje saračke radnje koju joj lokalna samouprava ne isplaćuje već mesecima iako dugogodišnji korisnik lokala redovno plaća zakup.

"Opština Sombor vrda pod razno-raznim izgovorima da ne može da napravi ugovor. Tu smo već dve nedelje a ugovor još nije spreman mada je još u oktobru doneto pravosnažno rešenje da to pripada mojoj majci", objašnjava Tibor Zađva.

Ema i njen sin Tibor preživljavaju od pomoći austrijskog Karitasa. Ipak, kao svedok tragičnih događaja od 1941. godine pa nadalje ne propušta priliku da se pokloni senima nevino stradalih u Raciji mađarske fašističke soldateske u Čurugu, gde smo je i zatekli, ali i drugim mestima.

"Isto tako sećam se i 1944. godine pa zato uvek, kada dolazim u Srbiju, obiđem oba mesta da odam poštu nevino stradalima. Jer, i moja tetka Polonija Laupert je stradala u novosadskoj Raciji 23. Januara", priča Ema Merei Zađva.

Njenog oca, rodoljuba, koji je spasio na desetine Srba u Somboru odveli su partizani i streljali. Danas, mnogo godina kasnije, Ema, iako je dobila sudsku rehabilitaciju svoga oca, živi bez krova nad glavom i bez primanja.

Iako je još 2011. godine donet Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju malo je onih kojima je i vraćeno ono što je država oduzela nakon Drugog svetskog rata. Ništa bolja situacija nije ni kod obeštećenja za nematerijalnu štetu koju su, na razne načine, na svojoj koži osetile hiljade njih.

Izvor: RTV

Opširnije...

Srećni novogodišnji i Božićni praznici Istaknut
24. decembar 2014.

Povodom nastupajućih božićnih i novogodišnjih praznika, predsednik opštine Žabalj je uputio čestitku građanima:

" Žiteljima žabaljske opštine upućujem najsrdačnije čestitke i želje povodom božićnih i novogodišnjih praznika, sa željom da svečane dane provedu u dobrom raspoloženju i u krugu svojih porodica, uz iskrenu želju da im Nova 2015. godina bude uspešna i srećna"

PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABALj

Čedomir Božić

Opširnije...

Cena struje u nižoj tarifi je 4 puta jeftinija Istaknut

CENA STRUJE ZA DOMAĆINSTVA

UKUPNA CENA ZA DOMAĆINSTVA za promet od 01.10.2012. godine

sa 20% poreza na dodatu vrednost i bez popusta

Domaćinstvo i ostala potrošnja 0,4kV

Jednotarifno merenje

Viša tarifa

Manja tarifa

DUT

Obračunska snaga

Naknada za merno mesto

din/kWh

din/kWh

din/kWh

din/kWh

din/kW

din/mesec

ZELENA ZONA do 350 kWh

5.26

6.01

1.50

1.50

37.90

142.88

PLAVA ZONA do 351-1600 kWh

7.89

9.02

2.26

2.26

CRVENA ZONA preko 1600 kWh

15.79

18.04

4.51

4.51

Obračunska snaga za kupce bez elektroenergetske saglasnosti

trofazni priključak

potrošnja do 350 kWh (6.9 kW)

261.51 din/mesec

potrošnja preko 350 kWh (11.04 kW)·

418.41 din/mesec

monofazni priključak (5.75 kW)

217.92 din/mesec


Za potrošače sa dvotarifnim obračunom vreme primene jeftinije struje(niža tarifa) je svaki dan od 00h do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana.

Opširnije...

Strana 1 od 8

PRATITE NAS NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

OPSTINA ZABALJ NA DLANU

Opstina Zabalj